Kako razvijati emocionalnu inteligenciju deteta

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju deteta

Emocionalnu inteligenciju definišemo kao sposobnost prepoznavanja osećanja, kako svojih, tako i tuđih, ali i njihovog jasnog identifikovanja, razumevanja i sposobnost njihovog kontrolisanja. U praktičnom smislu odnosi se na emocionalne i društvene veštine. Usmerava se na ulogu osećanja u našem svakodnevnom životu, način na koji utiču na naš razum i ponašanje i kako ih možemo što efikasnije, korisnije, upotrebiti.

Naša osećanja i većinu emocionalnih veština u svakodnevnom životu uzimamo zdravo za gotovo, smatramo da se one podrazumevaju i da nije potrebno njima se baviti. Ali kad nam se dogodi da se teško nosimo s nekim stresnim situacijama, da se slamamo pod pritiskom ili se damo lako zbuniti, da ne znamo kako se zaista osećamo ili kako rešiti problem s kojim se suočavamo, da nam ponestane samopouzdanja ili da ne odreagujemo a mislimo da je trebalo, dok se u nekim drugim situacijama ne uspevamo iskontrolisati, tada poželimo da možemo usmeravati svoja osećanja i da možemo bolje razumeti sebe i druge.

Osobe koje imaju razvijene takve emocionalne veštine lakše se mogu nositi sa zahtevima i pritiscima okoline, a  psiholozi kažu da su to osobe koje imaju razvijenu emocionalnu inteligenciju. Takvi pojedinci neće se lako zbuniti, retko žale za svojim postupcima i odlukama, veoma se dobro suočavaju sa stresom, prihvataju izazove i ne slamaju se pod pritiskom, imaju visoko samopouzdanje i znaju prepoznati vlastite vrednosti.

Zahtevi i pritisci okoline za koje su nam potrebne razvijene emocionalne veštine prate nas u svim razdobljima života, od dečjeg uzrasta, što nas podstiče i ukazuje da je ipak potrebno baviti se emocionalnom inteligencijom, pogotovo jer se ona može razvijati.

 

Pet je osnovnih područja, odnosno dimenzija, na koja se odnosi emocionalna inteligencija:

  1. Svest o samome sebi i vlastitim emocijama: koje emocije imamo, zbog čega se osećamo tako kako se osećamo, koje su naše jake strane, a koje naša ograničenja.
  2. Nošenje s emocijama i upravljanje njima: posebno upravljanje neprijatnim, uznemirujućim emocijama ili impulsima doprinosi fleksibilnosti, lakšem i boljem prilagođavanju, pozitivnom stavu i odolevanju pritiscima.
  3. Motivacija/samomotivacija: kretanje ka višim ciljevima uz preduzimanje malih, izvodivih koraka potrebnih za dostizanje cilja i posedovanje istrajnosti da se on sledi.
  4. Empatija (saosećanje): odnosi se na „čitanje” i razumevanje osećanja drugih ljudi i to iz tona glasa ili izraza lica, a ne samo izgovorenih reči.
  5. Socijalne veštine: pozitivno i prilagođeno ponašanje u odnosima s drugima koje doprinosi uspešnijim odnosima s okolinom, kao i većem ličnom zadovoljstvu.


Emocionalna inteligencija nije suprotna, već samo usklađena s racionalnom inteligencijom.
 

Za razliku od klasično shvaćene inteligencije (sposobnost snalaženja u novim situacijama) koja je većim delom genetički uslovljena, kod emocionalne inteligencije ta genetička uslovljenost nije utvrđena u većoj meri, već je za nju značajno da se može graditi, učiti kroz ceo život. Izuzetno je važno naučiti je u ranim godinama kako ukazuje niz istraživanja koja naglašavaju da deca s razvijenijom emocionalnom inteligencijom postižu bolji uspeh u školi, lakše pronalaze posao, zadržavaju ga i postižu bolje uspehe u njemu, uopšteno su zadovoljnija i uspešnija.
 

Uloga roditelja

Navedeno nam svakako daje odgovor na pitanje kada treba započeti s razvojem emocionalnih veština. Dobra vest je da zaista možemo nešto učiniti i imamo mogućnost da pomognemo deci da izrastu u emocionalno kompetentnije osobe. Naizgled najlakši način je svakako da sami postanemo osobe u kakve bismo hteli da izrastu naša deca.

Svi smo modeli svojoj deci, u svakom kontaktu i interakciji s detetom pruža nam se mogućnost da detetu pokažemo i naučimo ga emocionalnim veštinama. Vredno je zapamtiti da deca više uče gledajući nas šta radimo od onog što im pričamo. Ne treba se plašiti ni svojih grešaka ako iz njih znamo naučiti, i to je vredna poruka deci da niko nije imun na neuspeh i kako se s njim nositi i kako krenuti ispočetka.

 

Evo nekih saveta kako razvijati emocionalnu inteligenciju:

  1. Naučimo da prepoznamo svoja osećanja. Zapitajmo se kako se osećamo i budimo iskreni prema sebi – imamo pravo na sva osećanja i ni jednog se ne treba stideti.
  2. Preuzmimo odgovornost za svoja osećanja. Nakon što prepoznamo svoja osećanja, pokušajmo da razumemo zbog čega se tako osećamo, šta nas je to posebno razveselilo ili razljutilo ili povredilo.
  3. Pitajmo druge kako se osećaju, jer to ne možemo znati ukoliko ne pitamo. Zapitajmo se jesmo li sami ponekad odavali utisak ljutitosti, a da smo zapravo bili povređeni ili zabrinuti. Slušajmo druge pažljivo i bez predrasuda i zapitajmo se da li bismo voleli da i oni nas tako slušaju.
  4. Pokušajmo predvideti svoja osećanja. Pokušajmo da naučimo unapred da prepoznamo kako ćemo reagovati nakon nekog određenog događaja, šta će u nama izazvati neka situacija ili osoba. Tako možemo izbegavati određene radnje ili situacije koje će u nama izazvati neprijatna osećanja.
  5. Pokušajmo da budemo manje osetljivi. Osetljivost je karakteristika u kojoj se međusobno razlikujemo, ali možemo naučiti da je kontrolišemo. Ukoliko nam neko kaže nešto s čim se ne slažemo, nemojmo se odmah povlačiti ili napadati jer takve reakcije samo govore da se ne možemo nositi s kritikom i mogu uticati na našu sigurnost i samopouzdanje, kao i na sliku koju drugi stvaraju o nama. Umesto toga, možemo zahvaliti na iskrenosti i usredsrediti se na vrednost dobijenih komentara, kritika, pa naučiti nešto iz njih.
  6. Probleme sagledajmo celovito. Kada nam se dogodi nešto loše, bez obzira koliko loše to zaista bilo, u tom času verovatno nam propada svet, „tonu sve lađe” i obuzimaju nas neprijatna osećanja koja utiču na sve ostale aspekte našeg života. U tim trenucima možemo razmisliti koliko će nam se taj sadašnji problem činiti ozbiljnim za pet godina, pet meseci, pet dana?

 

Preuzeto sa Poliklinike za zaštitu djece i mladih Grada Zagreba

 



Zdravlje dece: Sve što bi trebalo da znate o vitaminskim dodacima

Zdravlje dece: Sve što bi trebalo da znate o vitaminskim dodacima

Za razliku od odraslih, deci su često potrebne različite hranljive materije koje se ne mogu uvek uneti u organizam kroz ishranu, već uz pomoć vita...


Dozvolite detetu da trči i padne

Dozvolite detetu da trči i padne

Ugledni stručnjak za rani razvoj dece dr Ranko Rajković, bivši predsednik Mensinog svetskog odbora za darovitu decu, bio je gost dana&sc...


Vratite porodično okupljanje za stolom

Vratite porodično okupljanje za stolom

Stručnjaci upozoravaju: za dobrobit deteta vratite porodično okupljanje za stolom! Svaka sekunda, svaki minut ili sati provedeni s decom za ...


Kako je izumiranje igre dovelo do porasta mentalnih poremećaja

Kako je izumiranje igre dovelo do porasta mentalnih poremećaja

Ovog maja, u Nju Džersiju održana je TEDx konferencija posvećena igri i igranju. Jedan od govornika bio je i profesor psihologije na Bostonsko...


Faze razvoja: uzmi me, vidi me, pusti me

Faze razvoja: uzmi me, vidi me, pusti me

U razvoju dece jasno se mogu raspoznati tri perioda, koja traju od 5 do 7 godina. Svaki period ima svoje karakteristike i svaki nosi svoje izazove. Pe...


DR SPASOVSKI: ZA DECU PREDŠKOLSKOG UZRASTA NAJBOLJA JE SLOBODNA IGRA

DR SPASOVSKI: ZA DECU PREDŠKOLSKOG UZRASTA NAJBOLJA JE SLOBODNA IGRA

Često nas to pitaju, i nas a verujem da taj savet roditelji traže i od vaspitača i učitelja: „Doktore, dete ima 4 godine, na koji sport da g...